Želim da podelim sa vama korisnu sitnicu koju sam i isprobala i veoma sam zadovojna rezultatom.

Prošle nedelje sam ručno ošmirglala popriličnu količinu perlica. Svi koji su se ikad bavili šmirglanjem složiće ce da je to vrlo dosadna aktivnost. S druge strane, rezultat koji dobijete posle je fantastičan. U celom postupku najviše nastradaju ruke, jer se koža isuši, naročito ako je velika količina u pitanju.

Današnji super savet je: u vodu za šmirglanje dodajte osim deterdženta za sudove ili sapuna za ruke i glicerin.

Glicerin je organsko jedinjenje koje se naziva još i glicerol. To je bezbojna viskozna tečnost bez mirisa. Rastvara se u vodi, a ima široku primenu u farmaceutskim proizvodima. Nalazi se u: sirupima protiv kašlja, eliksirima, pastama za zube, vodicama za ispiranje usta, proizvodima za zastitu kože, proizvodima za kosu, sapunima itd.
Može se kupiti u svakoj apoteci.

Ja sam koristila zaista malu količinu glicerina, svega nekoliko kapi, u vodu koju koristim za šmirglanje. Iako ne sprečava da se ruke smežuraju od boravka u vodi, nestao je onaj dosadni zatežući bol suve kože. Koža mi je bila mekana, nije ispucala i nije se ljuštila posle završenog šmirglanja. Oduševljena sam i nadalje ću ga upotrebljavati.

Nadam se da će vam ovaj savet biti od koristi. Ukoliko isprobate i sami, molim vas da u komentarima dopišete vaša iskustva.

Do čitanja,
voli vas,
Nena  

Izvor informacija o glicerinu: Wikipedia

Još neki korisni postovi:

Savršena šmirgla: 3M

Lakiranje II deo

Lak na alkoholnoj bazi

Predstavljam vam novu knjigu Lise Pavelke, koja se zove The Complete Book of Polymer Clay. U pitanju je njena poslednja knjiga, u izdanju Taunton Pressa, iz januara ove godine. Napisana je u formi udžbenika gde Lisa objašnjava od početka sve o polimerskoj glini, vrstama, alatima, radu sa njom i raznim tehnikama.
Na početku knjige Lisa kaže da je i nemoguće ponuditi kompletnu knjigu o polimerskoj glini s obzirom na stotine tehnika i aplikacija koje za nju postoje i koje je moguće primeniti. Kao deo serijala „Kompletna,“ ova knjiga nudi obimnu kolekciju opštepoznatih i univerzalnih tehnika i aplikacija za polimersku glinu, uključujući i nekoliko Lisinih.

Knjiga je zanimljiva i zbog neuobičajenog formata, a font je predivan (obožavam slova!). Obogaćena je fotografijama Lisinih radova, kako već gotovih projekata, tako i onih koji objašnjavaju postupak rada. Lisa objašnjava razumljivo, jednostavno i veoma iscrpno, a knjiga je puna njenih saveta o materijalu. S obzirom na njeno bogato dvadesetogodišnje iskustvo u radu sa polimerskom glinom, na razvoj nekih proizvoda i tehnika, svaki savet koji nesebično pruži, veoma je dragocen.

Knjiga je podeljena na 15 poglavlja i osim osnova o materijalu i alatima, obrađene su i grupe srodnih tehnika, kao što su transferi. U okviru transfera, obrađeno je 8 različitih načina njihove izrade ili tehnike imitacije drugih materijala u čijem sklopu su obrađeni opal, tirkiz, raku, slonovača, cinabar i rđa. Kod svake tehnike, Lisa daje objašnjenje na osnovu svog saznanja, ko je, kada i kako tehniku pronašao i razvio. To su veoma zanimljive priče, a mnogo govore i o divnom karakteru autorke.

Svoju nesebičnost je pokazala i u poslednjem poglavlju koje se zove Galerija radova od polimerske gline. U njoj se nalazi 46 slika radova raznih autora. Pored Lisnih, tu su radovi Bettine Welker, Sarah Shriver, Wesa Warrena, Julie Picarello, Anne Igou, Lynn Ann Schwarzenberg, Melanie West, Barbare McGuire koji su svima poznati i još nekolicine drugih autora.

U galeriji su objavljene i slike moja dva rada, na šta sam izuzetno ponosna.
Knjigu sam dobila pre više od nedelju dana, ali nikako ne mogu da se smirim, sidjem s oblaka i pohvalim vam se o ovome. Danima se smeškam i ispunjena sam neverovatnom srećom. Ustanem ujutru i pogledam jesu li slike mojih radova i dalje u knjizi kao što su bile i juče. Šašavo ponašanje za odraslu osobu, znam, ali je i razumljivo. Ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da ću videti svoje radove u društvu sa radovima tako zvučnih imena.

Kao i sa časopisom Belle Armoire Jewelry, sve se desilo prilično neočekivano. Krajem 2008. godine Lisa mi je pisala da priprema knjigu i da će u njoj biti galerija radova drugih umetnika. Rekla je da bi volela da pošaljem više slika jer selekciju i zadnju reč o tome čiji radovi će biti objavljeni, daje urednik knjige.

Bila sam oduševljena zbog pružene mogućnosti da učestvujem sa fotografijama svojih radova. Zahvalna i sa velikom tremom, pregledala sam dotadašnje radove, potpuno nezadovoljna kvalitetom slika. Prateći uputstvo, jedva sam izabrala i spakovala slike na CD. Zbog veličine fajla nije bilo moguće slati ih imejlom. Sećam se, kao da je juče bilo, prepirke u pošti prilikom slanja CD-a sa originalnim sadržajem: mojih slika za objavu u knjizi.

Objavljivanje knjige je planirano za proleće 2009.godine, ali se Lisa razbolela. Lekar joj je zabranio da kuca na kompjuteru zbog terapije i odmaranja ruku, tako da je plan odložen. Posle nekoliko meseci stigao mi je novi imejl sa zahtevom da dam odobrenje za štampanje slika dva moja rada. U tom imejlu je još pisalo da su one ušle u uži izbor, ali da bez obzira na to što dajem odobrenje, to ne znači i da će biti objavljene. Konačan izbor će napraviti urednica njene knjige. Kada sam pogledala kome je sve poslat taj imejl, a bilo je mnogo poznatih imena iz branše, shvatila sam da bi to bilo nešto jako veliko za mene.

Na kraju, ispalo je bolje nego što sam se nadala. Slike oba rada za koje sam dala odobrenje su objavljene i ja sam u zamenu za to dobila dva primerka knjige. Jedan od njih je slika od polimerske gline Crno-bela igra, a druga je ogrlica Vesna.

O slici Crno-bela igra možete pročitati prateći link. Ona je kod mene, iako oštećena posle jedne izložbe na kojoj sam učestvovala. Iz toga sam naučila da svoje radove treba lično da nosim na izložbe, kako bih sprečila takve pehove. Ova slika mi je veoma prirasla k srcu, a radila sam je s mnogo ljubavi, dobro se zabavljajući. Veoma sam zadovoljna što je još neko prepoznao moj izraz igre u dve boje.

Ogrlica Vesna, koja je dobila ime tako što me je asocirala na proleće, izazvala je mnogo pozitivnih komentara od kada je napravljena. Prodata je u galeriji Kulturnog centra u Šapcu. Rekli su mi da je kupljena kao poklon nekom važnom posetiocu Opštine Šabac i da je verovatno otputovala u inostranstvo.
Ova informacija mi izvlači novi osmeh na lice, kao i pomisao na to kako su čudni putevi jednog komada nakita. Proizvod mojih deset prstiju dospeo je negde daleko od mene, pa čak i u knjigu.

Iako nije prvi put da su moji radovi objavljeni, ni u zemlji, a ni u inostranstvu, osećam se nekako drugačije nego kao do sada. Potpuno je neobičan osećaj da u Indexu na kraju knjige pročitam svoje ime i brojeve stranica na kojima su objavljene slike mojih radova. Zaboga, moja ogrlica se nalazi u knjizi, na istoj strani sa radom Christie Friesen!! To je sasvim dovoljan razlog za slavlje.

Proslavila sam sa bliskim ljudima, porodicom i prijateljima, i svi odreda dele moje oduševljenje. Hvala vam od srca na podršci, dragi moji! Mnogo mi znači vaša vera u mene koja mi uvek pomogne kad god dospem u minus fazu.

Pored svih izgovorenih i napisanih reči, ne mogu da pronadjem odgovarajuće kojima bih opisala svoja trenutna osećanja. Pomešani su eksplozija sreće, ponosa, zadovoljstva, neverice, ispunjenja. Osećam i dozu odgovornosti kojom bih opravdala veru u mene mojih bližnjih i same Lise. Osećam i izazov da postignem više, a nadasve da radim bolje i kvalitetnije u nastavku svoje karijere.

Ne zamerite ako sam preopširna ili malo konfuzna, još uvek ne mogu da poverujem u ovo što mi se dogodilo.

Do čitanja,

voli vas
presrećna Nena 

Tekstovi slične tematike:

Upoznajte moju mentorku

Belle Armoire Jewelry

Izložba

Predstavljam: Moje srce

Evo još jedne pločice za vrata kupatila koju sam izradila. U žurbi i pretrpana obavezama nisam uspela da je slikam kada je bila završena. To sam konačno učinila juče i veoma sam zadovoljna zbog toga, jer volim da imam svoje radove fotografisane.

Ova pločica ima mnogo sličnosti sa prvom koju sam izradila. Obe su napravljene u oktobru 2009.godine, predstavljaju parove u kupatilu i poslužile su kao poklon za godišnjicu braka. Obe su od srca izrađene za osobe koje volim i poštujem – prva za moje roditelje, a druga za dugogodišnje prijatelje, Sandru i Damira.
Obe pločice su takođe izazvale veliko oduševljenje od strane novih vlasnika pa mojoj sreći nije bilo kraja.

Zahvalna sam mojim prijateljima što su mi je posudili da bih je fotografisala. Hvala vam na razumevanju!

Kada sam je ugledala posle nekoliko meseci, nasmejala sam se. I dalje mi se dopada prikaz Damira kako peca, a pri pogledu na Sandru očekujem da mi nešto kaže. Sviđa mi se komični ton koji isijava, kupatilo koje liči na njihovo i činjenica da mi mami osmeh na lice.

Zaključila sam da mi se veoma dopada, pa sam poželela da je pokažem i vama.
Nadam se da vam ne smeta ako se malo pohvalim.
Kako vam se čini?

Ovde sam stavila samo dve slike, a ostale pogledajte na mojoj Facebook stranici ili na mojoj Flickr stranici.

Do čitanja,
voli vas,

Nena 

Tekstovi slične tematike:

Pločice za vrata

Oblaganje ravnih površina

Zabava zvana konkurs i forum

Predstavljam: Moje srce

Pisala sam o uradjenom inventaru repromaterijala. Bio je to zanimljiv i iscrpljujući posao koji sam obavila tačno onako kako sam i zamislila. Rezultat - puna fioka tj. više od 115 kesica različitih perlica, nekoliko plastičnih kutija delova za nakit i par metalnih kutija rolata. Bila sam zaprepašćena količinom repromaterijala koju posedujem.

Inventar ostalog hobi materijala je zapravo bila čistka. Dobila sam omanju kesu isteklih, osušenih ili nepotrebnih stvari. Sada je i u tom segmentu sve u najboljem redu.

Moram da se pohvalim da vrlo disciplinovano održavam red.

Kreativni dnevnik sam sa zadovoljstvom ponovo prelistala, a od prekjuče i osvežila sa nekoliko novih unosa.

Pregledala sam radove koje imam kod kuće. Ispostavilo se da sam na neke rane radove potpuno zaboravila, poneta novim talasom kreativnosti.

Iako sam ih sasvim nepravedno zapostavila, shvatila sam da je vreme da se rastanemo. To znači da je došao trenutak i za njihovu rasprodaju kojom bih samo pokrila troškove. Nadam se da će svi biti srećno udomljeni.

Možete ih pogledatu na vebsajtu u odeljku rasprodaja i poručiti takodje preko vebsajta ili mi se javiti na e-mail kathjewelry@gmail.com.

Do čitanja,

voli vas
Nena 

Možda će vam biti interesantni i ovi prolećni postovi:

Proleće je… novo lišće

Lišće s cvećem

Nekoliko cvetnih rolata

Zaljubljena sam u polimersku glinu od našeg prvog susreta i prvog dodira, to već i vrapci znaju. Oduševljena sam bojama, tehnikama, mogućnostima i varijacijama u vidu različitih brendova. Postoji čak i u tečnom stanju.

Tehnika za rad ima bezbroj, od sasvim jednostavnih do vrlo komplikovanih, a sve su jedinstvene i interesantne. Da bi se sve isprobale potrebno je vreme.

Od početka mog druženja s polimerskom glinom fascinirana sam izradom rolata i to je ono što me najviše privlači. Volim da pravim rolate sa providnom pozadinom, a u izradi kompleksnih rolata zaista uživam. S početka sam pravila mnogo rolata.

Posle njih sam se upoznala sa mokume gane, pa mica shift tehnikom, a potom i tehnikom teksturisanja. Radila sam i filigrane, reljefe, patiniranje, rezbarenje. Isprobala sam i neke od tehnika imitacija drugih materijala kao što su slonovača i kamen. A potom sam saznala za Magic-glos, folije, perlex prahove, embossing prahove, inkove i ostale dodatke pogodne za korišćenje sa polimerskom glinom i moj polimerski svet se proširio unedogled.

Volim da istražujem i radoznala sam da mnogo toga probam. Svet polimerske gline je šaren, velik, lep i neverovatno zanimljiv. Upoznavanjem i sagledavanjem mogućnosti koje pruža polimerska glina samo se povećava želja da se proba sve i odmah. Ta nestrpljivost se naročito ispoljavala na početku mog rada i mislim da to svaki početnik proživi. Sa ove distance, kada imam iza sebe tri godine rada, mogu da kažem da je to normalna i prolazna faza.

Sada mnogo sam smirenija i promišljenija. Često se poželim neke tehnike koju sam već probala. Onda joj se vratim da bih se nanovo zabavila.

Primetila sam da i prilikom ponavljanja učim nešto novo. Sama tehnika je savladana pa mi je tehnička izvedba lakša. Neverovatno je koliko rutina olakša izradu željenog predmeta. I tada osetim neku novu slobodu i želju da eksperimentišem, da nadogradim tehniku ili da doradim neku nesavršenost koju sam primetila na prethodnom radu. Uvek me iznenadi koliko je svaki naredni rad bolji od prethodnog.
I kada pomislim da sam tehniku izgustirala, zasija mi u glavi neka nova ideja! Sve to čini da se ponovo zaljubim u neku tehniku ili da zavolim onu kojom isprva nisam bila oduševljena.

Tehnika kojoj sam se nedavno vratila je filigran koji se radi uz pomoć ekstrudera. Kombinovala sam je sa oblaganjem ogledalaca, a rezultat izgleda ovako:

U toku rada, dobila sam još nekoliko ideja, koje sam odmah pretočila u skice i umesto u kreativni dnevnik smestila na dohvat ruke. Jedva čekam da ih realizujem, a slike gotovih radova ću svakako podeliti sa vama.

Ispoljavate li vi nestrpljivost ili smirenost u toku vašeg kreativnog procesa? Da li se vraćate već isprobanim tehnikama? Imate li omiljenu? Vaša iskustva napišite u komentarima.

Do čitanja,

voli vas
Nena 

Tekstovi slične tematike:

Folije

Oblaganje ravnih površina

Ekstruder

Postala sam kampanjac u vezi sa ovim blogom i pisanjem. Lenji kampanjac, a ocena je svakako slaba.

Nikada ne bih poverovala u to da će mi biti potrebno vreme da bih se prilagodila sopstvenom životu.

U septembru sam se zaputila na četvoromesečno putovanje u „normalan život“. Ono je podrazumevalo posao, radno vreme i sve što ljudi obično rade. Zazvučalo je zabavno i izazovno pa sam pristala, a ispočetka je tako zaista i bilo.

Pokušala sam paralelno da vodim i svoj stari i taj novi, „normalan život“. Skoro mesec i po dana sam uspevala da ih usklađujem, a sve se promenilo u tren oka. Sve se nekako ubrzalo. Kao da sam se spotakla i neverovatnom brzinom pala niz stepenice. „Normalan život“ je dobio novu dimenziju, postao zahtevniji, naporniji i oduzimao mi je sve više vremena.

Moj stari život se, iznenada, sasvim neplanski našao na čekanju. Kao da se nisam ni okrenula, a prošlo je novih mesec i po dana. Kada sam zastala da vidim gde se nalazim, uočila sam svoj stari život kako isprepadan i sateran u ćošak vrišti i pokušava da me dozove i izbori se za opstanak. To je bilo to!

Bez obzira na pozitivne strane „normalnog života“, na sve što sam naučila i ljude koje sam na tom putu srela, shvatila sam da to nije za mene. Rekla sam mu zbogom pre nego što sam postala veoma nesrećna.

Bila sam potpuno sigurna u to da mogu samo da „skliznem“ nazad u moj stari život, lako kao da oblačim meki i udobni bademantil. Mirisni i poznati bademantil poput onoga kojeg nosim godinama i koji je već poprimio oblik mog tela.

Međutim, nije baš tako, jer se čovek u međuvremenu promeni. Oseti se uticaj proživljenih iskustava, novih susreta i novih misli. Ja sam se promenila!

Trebalo mi je skoro mesec dana da se priviknem i smanjim nivo stresa na minimum. Ni moj stari život nije više zaživeo. Iz mene obnovljene, izlio se neki novi život i put, samo nalik starom. Sada krećem ispočetka.

Te promene će se odraziti i na blog. Dosadašnji način vođenja ovog bloga mi trenutno ne odgovara. Prekinula se nit koju je imao od početka. To je potpuno moja greška, izvinjavam se. Moraću da pronađem novi koncept i način, novi model za sve nove priče. Istraživaću nanovo, korak po korak, na ovom putu polimerske gline i pokušati da ubacim bar mrvicu svog novog života.

Hvala vam na svim posetama i hvala na strpljenju.

Do čitanja,

voli vas

Nena  

Trenutno sam do guše u poslu. Ili možda bolje rečeno delovima za naikt? I perlicama!!! Iznenađena sam količinom perlica koje posedujem.
Pogađate da radim inventar repromaterijala.

Kao i većina kreativaca, svojom omiljenom aktivnošću bavim se u malom prostoru. To znači da uglavnom repromaterijal i sredstva za rad stoje dobro raspoređeni u fiokama i kutijama. E, tu nastaje problem jer se na neke stvari potpuno zaboravi. Ukoliko nisu pred očima lako ih je zanemariti i kupiti ponovo. Na ovaj način se nepotrebno gomila repromaterijal.

Ja sam sklonija tome da sve pretresem i pronađem ipak ono što mi je potrebno. To zahteva dodatno vreme, a kao što znate i sami, mi kreativci smo često vrlo nestrpljivi, pa je neminovno i gubljenje živaca.

I sve se to pretvori u začarani krug: sklanjanja, pretrage, rusvaja, nerviranja i iznova pronlaženja stvari koje sam zaboravila da imam. Ah, da ponekada je i oko cena problem. Ukoliko se ne nalaze u originalnoj ambalaži ili nema zapisano ne mogu biti potpuno sigurna u cenu nekog delića za nakit. Kako da ga obračunam?

Ove godine rešila sam da svemu tome stanem na kraj.
Disciplinovano sam izvadila sve iz kutija i fioka, i na moje iznenađenje, popunila ne tako mali trpezarijski sto. Pošto posedujem nekoliko lepih i praktičih plastičnih kutija sa pregradama odlučila sam da sve ponovo rasporedim. Iskoristiću ih za delove za nakit i dodatke. Za perlice sam namenila kesice.
Upotpuniću ih malenim nalepnicama na kojima ću ispisati cene: za delove komadno, a za perlice komadno ili na pakovanje, u zavisnosti kako su nabavljene.

To će mi pomoći da budem bolje organizovana i smatram da ću povećati produktivnost, a smanjiti nerviranje. Mislim da će vreme koje sam potrošila na ovaj inventar višestruko da mi se vrati tokom godine.

Planiram i da ovaj inventar proširim na ostale kreativne artikle: razne boje, četkice, lepkove, salvete, dodatke, dekorativne elemente itd. Oni su svi poodavno spremljeni u kutije sa natpisima gde se šta nalazi, ali ih ne koristim baš često. Zato sigurno neće biti na odmet pregledati koliko čega ima, jesu li sve boje još uvek upotrebljive, da li se nešto polomilo ili pokvarilo itd.

Nakon ovoga možda ću napraviti i „inventar ideja“: popodne uz kafu prelistati kreativni dnevnik, podsetiti se zanemarenih projekata, osvežiti ili dopisati nešto novo. Zapravo, veoma mi se dopada ova ideja.
Ostaje mi onda samo da održavam ustanovljeni red i sistem.

Kakvo je vaše iskustvo? Radite li inventare?

Vraćam se brojanju i etiketiranju….

Voli vas,
Nena 

Slika kutija je sa vebsajta Apartment Therapy. Nisu moje, na žalost.

Možda će vas zanimati da pročitate i:

Planovi za mesec čokolade

Skiciranje

Projekat: Instalacije za izložbe

Želim vam svima puno zdravlja, ljubavi i sreće. Volela bih da imate pregršt razloga za pesmu, slavlje i veselje.
Poželela bih svima uspešnu poslovnu godinu, napredak i dobitak.
Znam da već imate listu planova i snova i želja mi je da budete dovoljno uporni da ih sve ostvarite.
Kročite hrabro i samouvereno putem koji ste zacrtali sledeći svoje srce.

Voli vas,
Nena

Poslednji dan stare godine idealan je za sumiranje utisaka i podvlačenje računa. Na kraju 2009. godine, kada se sve sabere i oduzme, moj račun pokazuje da sam u velikom plusu, zbog čega sam neizmerno zahvalna i srećna.

Do danas nisam bila svesna koliko sam zapravo radila. Zaprepastila sam se količinom odrađenog posla, te količinom napravljenih, a i prodatih stvari.
Bavila sam se pisanjem, renoviranjem, eksperimentisanjem, podučavanjem, izlaganjem. Svaka od ovih aktivnosti donela mi je nova saznanja, uzbuđenja, iskušenja i puno sreće da upoznam i zavolim nove ljude.

Najsjajnije tačke na mojoj karti 2009. godine svakako su objavljivanje mog rada u časopisu Belle Armoire Jewelry, novi rad primljen na izložbu u Kulturnom centru u Šapcu i kreativne radionice na kojima sam radila.

Zahvalna sam na svim iskustvima koje mi je donela 2009. godina i na svemu što sam tokom nje naučila.
Zahvalna sam što me je i ove godine poslužilo zdravlje.
Zahvalna sam za stečena nova poznanstva i prijateljstva, a posebno za održana i produbljena stara.
Zahvalna sam za ljubav i podršku muža, porodice i prijatelja.
Zahvalna sam i vama, dragi moji čitaoci, na pažnji, posetama i komentarima i nadasve na strpljenju koje imate za mene. Od srca vam hvala.

Što se mene tiče, to je sve.
A kako je vama protekla 2009. godina?

Nadam se da ste danas srećni i veseli, spremni za doček i izazove 2010.godine koja samo što nije stigla.
Moj plan za doček je fenomenalan, a uključuje, osim mene, i kupinovo vino i polimersku glinu. Stoga, odoh da se dobro zabavim, a i vama želim da se ludo i nezaboravno provedete po sopstvenom izboru.

Vidimo se dogodine.

Voli vas,
Nena

Dobrodošli na moj blog ovog decembra. Vrata su vam širom otvorena.

Obožavam decembar! To mi je omiljeni mesec u kome počinju i sve pripreme za moj omiljeni praznik – Božić. Spremila sam već pregršt lepih božićnih želja koje ću podeliti porodici i dragim ljudima. Ovu dobrodošlicu želim vam od srca. Na fotografiji je rad moje poznanice Ane Petrov, koju sam pozajmila za ovu svrhu, i smatram da je apsolutno fantastično.

Pauza u pisanju bloga, a poslednji post je od polovine oktobra, nastala je zbog obaveza u privatnom životu. Uskoro se ipak vraćam mojim redovnim aktivnostima na blogu i vebsajtu, objasniću gde sam bila i pokazaću vam šta sam radila.

Vrlo sam uzbuđena zbog povratka. Posle ovolike pauze osećam se kao da počinjem iz početka.

Sada sam svratila da vam pokažem šta sam novo pravila od polimerske gline. U duhu praznika koji je pred nama zamišljala sam neke lepe ukrase za jelku, a koji su jednostavniji za izradu (zbog nedostatka vremena).

Zaintrigiralo me je uputstvo za ukrase koje pravi umetnica Tina Holden. Na prvi pogled sam se u njih zaljubila i poželela da i ja pokušam da ih napravim.
Rezultat moje višednevne zabave izgleda ovako:

Kod prvog komada sam pratila uputsvo, a potom sam se zaigrala.

Mnogi koji su ih videli ne veruju da su izrađeni od polimerske gline.

Ovi ukrasi se mogu stavljati na jelku, u prozor, na poklon ili poslužiti kao poklon.
Dosta su zahtevni za izradu ali su zanimljivi, pružaju mogućnost kombinovanja i pravi su izvor zadovoljstva.

Svi koji su ih videli uživo su oduševljeni kao i ja, pa se nadam da će se i vama dopasti.

Družićemo se više uskoro.

Voli vas,
Nena