Različiti brendovi II
Ovu temu sam obrađivala i prošle godine, na osnovu do tada stečenog iskustva. Tu priču možete pročitati ovde. A kako uvek postoji šansa da se isproba i neki novi brend polimerske gline ova tema zapravo i ne može da se u potpunosti obradi niti završi. Može samo da se razrađuje i nastavlja.
Pošto sam u proteklih dva meseca bila u prilici da radim sa još nekim brendovima polimerske gline, odlučila sam da podelim sa vama moja zapažanja. Najčešće radim sa Fimom i najbolje ga poznajem, pa se moji utisci o ostalim brendovima formiraju u odnosu na Fimo.
BEOLIN
Moram da kažem da sam koristila samo beli i crni, kakve su ostale boje ne mogu da tvrdim. Ono što mi se odmah nije dopalo jeste pakovanje. Na dodir je kao jeftin celofan, a nalepnica pozadi na kojoj se nalazi bar kod i objašnjenje, je sva u mrljama pretpostavljam od plastifikatora u polimerskoj glini.
Ovo i ne bi bio neki problem da se taj tekst sa nalepnice ne razliva unutra na polimersku glinu. To se očigledno videlo kod otvaranja bele boje. A bela boja je zapravo siva! Sledeća stvar koju sam primetila kod otvaranja paketića jeste mrvica žute boje na tom belom Beolinu. E, to me je zaista razočaralo. Smatram da je to neoprostivo. Navikla sam na beli fimo koji je snežno bele boje bez ikakvih primesa.
Beolin je na dodir nekako zrnastiji od Fima, nije toliko gladak. Lakše se razrađuje i čini mi se da je puno mekši. Lepljivi je svakako. Kada ostane otvoren, malko se udrveni što nisam primetila kod Fima. Kada se ispeče boje budu zagasitije, a mislim i da nije čvrst kao pečeni Fimo. Možda je malo elastičniji ali mi tanki komadi uopšte ne ulivaju poverenje. Začudo, dobro se šmirgla i posle šmirglanja sasvim drugačije deluje na dodir. Kada se prelakira, bela boja je nekako belja, ali još uvek prljavo bela, a crna je crnja.
Pokušala sam i da mešam crnu i belu (pošto sam jedino njih imala) i ubrzo dobila finu sivu boju. Potom sam „umesila“ malo Beolin bele i Fimo crvene. I to se izmešalo u neku neodređenu roze nijansu ali mi se nije dopalo na dodir. Mislim da su suviše različite vrste da bi se mešale. Ipak sam ispekla i taj roze komad što je samo potvrdilo moje mišljenje – i dalje sam pri tome da ih ne treba mešati.
Ispekla sam i komadić koji sam probala da rezbarim i tu se malo osetila zrnasta struktura, ali sve u svemu nije loše.
MODELINA
Pakovanje isto kao kod Beolina, sa istim osećajem jeftinog celofana i mrljama preslikanim na glinu. Boje mi se uopšte ne dopadaju, izuzetno su drečave i roze i žuta i plava. Čudna je pod prstima, gotovo plastična jer je dosta tvrda (jer je takva bila ona koju sam ja koristila), a kada se razradi potpuno lepljiva. Prilikom rada (a pravili smo samo jednostavne stvari) se jako lepila i za dlanove i za prste. Otisci su ostajali posvuda. Lek smo joj pronašli u tome da je prekrijemo Fimo rolatima da bi bila iole iskoristiva. Nisu baš najbolji spoj. Prilikom bušenja su se perlice pomalo deformisale. Ne dopada mi se i ne bih to više radila. Napravila sam i mini skulpturu koja je jedva stajala ucelo u sirovom stanju. To je vrlo iznenađujuće s obzirom na lepljivost Modeline. Kada se ispekla postala je veoma tvrda. Čak i tanji komadi su bili veoma čvrsti. Međutim šmirglanjem se nije dogodilo ništa osim gubljenja mojih živaca. Jako se loše šmirgla, kuda prođe šmirgla ostaje belina. Upotrebom šmirgle veće granulacije ne poboljšava se situacija.
Bila sam vrlo razočarana pa sam propustila lakiranje.
AESOP
Ova vrsta se prodaje kao plastelin za pečenje. Dobro je upakovan: prvo u plastičnu foliju, zalepljen a potom u pakovanju kombinacija plastike i kartonske pozadine. Zanimljivo je što na prednjoj strani piše da se peče na 130 stepeni 20-30 minuta, a na zadnjoj 10 minuta. Osim crne (belu nisam videla) boje mi se ne dopadaju.
Prilično je tvrd na dodir i gumast. Ne mogu da pronađem bolju reč za taj osećaj kao gumice za brisanje. Ako je star, rasušen je i mrvi se i treba mu baš mnogo da se razradi. Ako je mekan lakše se njime radi ali ostaju tragovi kada se mesi. Nešto slično ljuspicama koje se javljaju ponekad kod providnog Fima. Aesop se lako prlja i pokupi sve što imate na rukama ili se pipnuli neku drugu boju. Dosta teško se umesi da se to izgubi.
Mešanje dve boje najviše zavisi od mekoće i s obzirom na nijanse koje su na raspolaganju može se dobiti određena količina novih nijansi.
Nije jednostavan za rad i dosta je krut zbog gumaste strukture. Pečenjem možete dobiti različite rezultate u zavisnosti od toga koliko ste dobro razradili glinu: ako nije dovoljno razrađena može da pukne, desilo mi se da se odvalio komadic posle pečenja, a takođe i da nisam mogla da polomim pločicu. Naime toliko je elastičan, pretpostavljam zbog svoje gumaste strukture, da je prosto idealan za priveske za ključeve.
Šmirglanjem se malo popravi stanje i negde je između Beolina i Modeline. Rezbarenje se nije pokazalo kao dobro rešenje. Aesop je elastičan ali nije mnogo čvrst kada se rezbari. Kada se prelakira, dobije sjaj ali mu boje ne postaju intenzivnije kao što je to slučaj kod Beolina.
Sve u svemu iscrpljujuća iskustva. Naučila sam da mnogo više cenim Fimo. Bez obzira što mislim da zbog kvaliteta koji pruža treba da bude skuplji od gorepomenutih vrsta mislim da mu je maloprodajna cena prevelika u odnosu na druge zemlje u kojima se prodaje. I time smo svi oštećeni.
Ako bih morala da ocenim gorepomenute brendove, na prvo mesto bih stavila Beolin, na drugo Aesop i na poslednje Modelinu koju sasvim sigurno više neću pipati. Uopšte mi se ne dopada.
Ne morate da me uzimate zdravo za gotovo, dala sam moje mišljenje i moja zapažanja.
Dozvoljavam da neko ima drugačiji osećaj ili iskustvo. Slobodni ste da ga podelite sa svima nama ostavljajući komentar.
Toliko za sada.
Voli vas,
Nena 
Još o polimerskoj glini:
Polimerska glina:štetna ili ne?
Tags: aesop, art, beolin, blog, boje, brendovi, craft, crtice o polimerskoj glini, fimo, karakteristike, katherine jewelry, mišljenje, modelina, na dodir, nena, nevenka sabo, pečenja, polimerska glina, rezbarenje, struktura
![[Valid RSS]](valid-rss.png "Validate my RSS feed")
August 24th, 2009 at 22:16
Moram priznati da AESOP i MODELINU nisam probala, ali dovoljan mi je bio BEOLIN pa da se uvjerim kako jeftino znači i nekvalitetno u najvećem broju slučajeva.
Beolin je pretvrd na nižim temperaturama i treba zaista mnogo vremena da se smekša, a kad se konačno smekša, onda je premekan i ljepljiv. Rolati se deformišu, gotovi komadi pucaju isl. Nakon što sam ga probala shvatila sam da je to nešto što ne želim ponuditi svojim mušterijama.
August 25th, 2009 at 14:46
Beolin nisam koristila, ali sa radovima, koje sam vidjela od njega, nisam zadovoljna…
Slazem se da je cijena fima kod nas previsoka..jer npr.u jednoj Britaniji za koju znamo koliki je standard, na nekim sajtovima sam nasla da kosta 1.65e a npr.u Crnoj Gori ima ga samo u jednoj radnji i to po cijeni od 3.25eura….no comment..
Sinoc sam btw bila do neke zene da vidim repro, i zena me ubjedjuje da cu da se otrujem ako ne prestanem da radim sa fimom, i da treba da predjem na beolin (koji ona prodaje, hm)…
Ipak i pored toga mislim da su fimo i premo far from every other polymer clay brand….
August 25th, 2009 at 15:29
slozila bih se da je beolin prilicno cvrst i treba dosta vremena dok ne omeksa izmedju dlanova… zanimljivo je da ta cvrstina ustvari zavisi od boje :), npr. plavi sam lako smeksala, a zeleni jedva.
nakon kuvanja, crni je postao tamno siv, sto ne bi trebalo da se desi, ali desilo se i za zivo cudo - jako mi se dopalo… ista stvar i sa crvenom bojom - postala je bledo crvena, ali jako zanimljiva.
kasnije sam probala i fimo i desilo mi se nesto sto mi se nikako nije dopalo - napravila sam mix braon i tirkiz plave, koja je nakon polusatnog pecenja u rerni na 130 stepeni, postala TEGET!! to mi se vec nije dopalo…
August 25th, 2009 at 22:07
Hvala svima na komentarima.
Hypatia, nisam pravila rolate od Beolina pa ne znam nista o njima ali nista od probnih pečenih stvari nije još puklo. Ne mogu da kažem ni dobro ni loše.
Samo sam izrazito razočarana pakovanjem i belom bojom.
Sirijus123, to je večita polemika oko otrovnoj polimerskoj glini. Pisala sam i o tome:
http://katherinejewelry.com/NenaBlog/?p=13
Razumem i da uvozni proizvod mora biti skuplji, ali zaista mislim da je preterano.
Volela bih da probam i Kato, a skoro sam videla i neku Pardo glinu. Kažu da je Kato čvršći i drugačiji, ali vidim da ga mnogi mešaju sa Fimom i Premom. Oni su nam ovde najlakše dostupni.
U svakom slucaju probaću sve čim mi se ukaže prilika, vrlo sam radoznala.
Majo, po mom iskustvu tvrdoća ima veze sa stajanjem (starošću) polimerske gline. Nisam primetila da je određena boja u pitanju. Zanimljivo mi je i iskustvo u vezi kuvanja, to nisam radila.
Što se Fima tiče odgovorno tvrdim da NE MOŽE da promeni boju ukoliko se peče na pravoj temperaturi. Ako je “zagoreo” to znači da je temperatura prevelika.
Npr. moja rerna je stara i ja sve pečem na 150. Ponekad mi stoje stvari u rerni i 45 minuta, a kada zaboravim i sat vremea. Može da stoji u rerni čitav dan ako je prava temperatura - ništa se neće dogoditi.
Treba poznavati rernu ili meriti temperaturu u istoj specijalnim termometrom i voditi računa da se Fimo sada peče na 110 stepeni.
Srećno.
August 28th, 2009 at 22:08
Osim FIMA,probala sam jos BEOLIN.Moje skromno misljenje je da se ne daju porediti.Cak i nekom manje iskusnom kao sto sam ja,fimo daje vece mogucnosyi i sanse da sve ispadne kako treba.Beolin me vrlo cesto iznenadi,mislim-negativno,jer boje se posle pecenja proneme,a kombinacija koja je sa FIMOm isla glatko,ovde omane,dosta cesto.Slazem se i da mu je struktura nekako granulasta,a tek te truncice drugih boja-totalno bezveze.O beloj boji koja nije bela,ne zelim ni da govorim…
Neno,hvala na zapocetoj temi,mene je potakla da napisem svoja zapazanja.
PozZ
August 29th, 2009 at 17:30
Peci bei beolin na 110 1ak min,bice cvrst i beo.Sto se tanjih komada tice,meni se bolje pokazao beolin nego fimo,na veliko iznenadjenje,jer je elasticniji.Hvala na izvestaju:)